Pustoš srpskih sela zapadne Slavonije

0
Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Starci među ruševinama čuvaju groblja i čekaju rodbinu iz Srbije

 

U Koprivni, Šišljaviću, Čečavcu, Vučjaku, Rasni i drugim srpskim selima kod Slavonske Požege u Hrvatskoj nigde nikoga. Isti su prizori i na širokom području Pakraca, Lipika, Daruvara, Okučana, Jasenovca, Rajića, Stare i Nove Gradiške.

Tek po neka kuća u ratom opustošenoj Slavoniji je naseljena ali njihovi stanovnici ne nude naročiti optimizam. Oni su došli na ognjište, na rodnu grudu terani nostalgijom i željom da tu, na očevini i dedovini završe životno putovanje. Godinama, kažu sveštenici zapadnoslavonske eprahije kojom upravlja vladika Jovan Ćulibrk, poreklom iz Gradiške u RS, smenjuju se sahrane i opela, a krštenja su retkost.

Foto: Milan Pilipović/RAS Srbija

– Dani prolaze u iščekivanju boljeg vremena koje uskoro neće doći, i poseta dece, potomaka rasutih po svetu. Oni koji su se zaustavili u Banjaluci, Beogradu ili Novom Sadu dolaze češće ali Slavonci u Americi, Australiji i drugde po svetu posećuju rodnu grudu jednom u deset godina. Zato je tuga naše najveće breme – kažu sagovornici u selu Gornji Čaglić kod Pakraca, većinom okupljeni u KUD-u „Vreteno“.

Upravo rad u amaterskim grupama, folklornim društvima, u „Prosvjeti“ koju većinom čine starci, održava ih u ovom kraju, podstiče i daje smisao životu u zavičaju.

– Većina Srba u Zapadnoj Slavoniji živi od hrvatskih penzija koje su bolje nego u RS i Srbiji. Nemamo  ovde problema, bezbednost nam nije ugrožena ali nas niko i ne primećuje kao bitan faktor u zajednici. Slavonija je u mraku, to treba videti noću, kao avetinjsko prostranstvo – kaže Nikola Lončarević, vredni aktivista, čuvar narodnih običaja, sakupljač starina i član SKD „Prosvjeta“ iz Okučana.

Foto: Milan Pilipović/RAS Srbija

Ipak, danju se najbolje vide razmere pustoši i beznađa u Zapadnoj Slavoniji.  Kuće su zarasle u korov i šumu, crkve porušene, njive zapuštene. Sve to podseća da je ovde prije rata živelo hiljade ljudi ali njih tu odavno nema.

– Prvih poratnih godina vraćali su se se pretežno starci u nameri da prodaju imovinu i odu u Srbiju ili RS. Oni koji u tome nisu uspeli, sada su čuvari groblja, crkava bez krstova, tragači za izgubljenim zvezdama koje su nekada sjale ali odavno se ugasile. Zato je ovde mrak i kada Sunce greje – kaže Mile Ljubičić koji je obnovio kuću u Kukunjevcu ali ne planira iz Gradiške u RS da se vraća.

U Kukunjevcu živi nekoliko njegovih rođaka i komšija, Ana Jovanović, Svetozar DŽodan, Stevan Čule i još neki. Damir Jagodić (42) iz Koprivne kod Slavonske Požege najmlađi je u ovom selu. Posvećen je poljoprivredi i stočarstvu.

– Od toga živimo majka i ja, imamo 60 ovaca, nešto koza, svinja, živine… Nismo gladni, to je najvažnije – kaže Damir. Volio bih da se oženi ali nema devojaka.

Njegova mama Slavica podseća da su kuću obnovili uz pomoć Hrvatske ali to nije dovoljno za normalan život.

– Bezbedni smo, niko nas ne dira ali je problem što nema naroda. Da stoka ne opase ove proplanke, podivljali bismo i mi, jer ovde ima svake divljači, čak i vukovi se spuštaju u selo iz obližnjih planina – žali se Slavica.

U susednom selu Rasna svega petoro stanovnika, svi stariji od osamdeset godina. Vratili su se u delimično obnovljene kuće.

– Kada bi se pojavio kupac, sve bismo prodali pa otišli u Srbiju jer imamo sina u Aranđelovcu. Cene su niske, dajemo velika imanja za bagatelu ali šta se može – kažu u Rasni ponavljajući slične, gotovo iste priče kao u bilo kojem srpskom selu u Slavoniji.

– Više nikoga osim nas ovde nema, željni smo videti čoveka i čuti ljudski glas. Tako je i u susednim selima, sve prazno, samo ruševine zjape. Dete tu nije rođeno u poslednjih 25 godina a ne verujem ni da će uskoro – uverava nas Mirko Delić iz Rasne.

U Zapadnoj Slavoniji je prie rata živelo 128.000 Srba izbeglih u vojnoj akciji «Bljesak» 1. maja 1995. godine. Prema podacima Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih u bivšoj Jugoslaviji, tokom „Bljeska“ su 283 osobe iz Zapadne Slavonije ubijene ili nestale.

Statističari su utvrdili da je iz Zapadne Slavonije, sa područja Podravske Slatine, Slavonske Požege, Grubišnog Polja, Daruvara i većeg dela pakračke opštine proterano 50.000 Srba, u vreme dok je to područje bilo pod upravom UN-a.

Foto: Milan Pilipović/RAS Srbija

Pakrac u Zapadnoj Slavoniji, smatra vladika Jovan je jedno od mesta, kao što su Cetinje, Sremski Karlovci, Sent Andreja ili šire ako gledamo, Ohrid, Veliko Trnovo, Moskopolj ili Kastorija.

To mesto ima daleko veću važnost od svoje veličine. Pakrac je jedno od duhovnih čvorišta, ovde na mestu sretenja Srednje Evrope i Balkana i čuva jednu od najvažnijih biblioteka ovog dela Evrope.

Kada je princ Čarls  bio kod nas u poseti, pitao je za Pakračku biblioteku. Ona je 1941. godine otuđena, tek osamdesetih bila je delimično vraćena pa je opet stradala u ovom ratu. Konačno je spašena zahvaljujući jednom hrvatskom oficiru, Ivanu Hitiju.

– Mi se moramo obnavljati i ako se mi obnavljamo kao crkva Božija, narod odmah ide za nama – kazao nam je vladika Jovan. 

Ubijena deca

Gordana Jokić iz Okučana nastanjena u Bajinoj Bašti u Srbiji svakog maja dolazi u Gradišku kaže da ne može preboleti smrt svoje dvoje dece 1. maja 1995. 

– Nemanja je imao deset a Dajana pet godina. Poginuli su na spavanju. Nesrećna sam što Hrvatska njihovog ubicu slavi kao heroja – kaže Gordana Jokić.

Vukovići

Radojica i Slavko Vuković iz Medara blizu Nove Gradiške su u jednom danu izgubili osam članova uže i šire porodice. Ubijeni su njihova braća Milutin (45), Ranko (40), snahe Cvijeta (43) i Anđelija (44), Rankov sin Goran (11), Gordana (8), Milutinov sin Dragan (8) i Slavkov sin Zoran (24).

 

 

Foto: Milan Pilipović/RAS Srbija

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.
Share.

Comments are closed.

My title page contents