O uzrocima naših razdora

0
Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Duhovno jedinstvo danas je jedno od najznačajnijih pitanja srpskog naroda. Da ne bi bilo zabune, ističem da pod duhovnim jedinstvom podrazumevam svest o istoj nacionalnoj, verskoj, kulturnoj i civilizacijskoj pripadnosti, svest o istim težnjama, ciljevima i interesima, bez obzira na geografske prostore na kojima Srbi žive i ideološku i partijsko-političku pripadnost 

Vasilije  Đ. Krestić

Svaki iole objektivniji i obrazovaniji posmatrač nacionalno-političkih kretanja i zbivanja među Srbima u nekoliko proteklih decenija, moraće doći do zaključaka koji neće biti prožeti optimizmom. U mnogim oblastima života, i na razne načine, među Srbima su ispoljene razlike koje valja uočiti, o kojima treba dobro razmisliti i pronaći načine i sredstva kojima bi se razlike, razmimoilaženja zaustavila, a svest o jedinstvu ojačala.

Da bi se mogao pronaći lek kojim će bolest biti zaustavljena i izlečena, moraju se razotkriti činioci koji su je izazvali. U najkraćim potezima pokušaću da ukažem na neke od tih činilaca, bez pretenzija da budem sveobuhvatan, da kažem sve što se o tome može i mora reći. Uveren sam da je trenutak tako ozbiljan da se o problemu duhovnog jedinstva mora govoriti bez uvijanja, emocija, strasti i licemerstva, otvoreno i objektivno, sa željom da se sagleda istina kako bi se ispravilo i dovelo u red ono što se da ispraviti. Na istinama moramo uobličavati mentalitet našeg naroda, jer se taj toliko ozbiljan i odgovoran posao ne može prepustiti bolesno ambicioznim, slavohlepnim i sebičnim političarima i njima sličnim intelektualcima.

Ispitivanjem uzroka koji su uticali i koji utiču na razbijanje duhovnog jedinstva srpskog naroda mogu se uočiti činioci koji su neodvojivi deo našeg nacionalnog bića i mentaliteta. Ti činioci su tokom istorije u nas usađeni pa su postali deo naše prirode i našeg načina življenja. Uz to, postoje činioci koji utiču na naše duhovno jedinstvo ali deluju spolja, mimo nas, naše volje i želje, čak i protiv naše volje.

Dezintegracioni činioci, koji su u nama, čine deo naše prirode i utiču na naše ponašanje, nastali su kao rezultat specifičnog istorijskog razvoja. Jedna od tih specifičnosti je prekid našeg duhovnog kontinuiteta. Posle propasti srpskih srednjovekovnih država Srbi su se rasuli na širokom i međusobno udaljenom geografskom prostoru. Oni su dospeli pod tursku, austrijsku i mletačku vlast, gde su živeli odvojeno u raznolikim ali neprijateljskim, međusobno suprotstavljenim, verskim, civilizacijskim i kulturnim sredinama. Stotine godina življenja pod tuđinskom vlašću Turske, Austrije i Mletačke nije moglo ostati bez posledica na izgrađivanje mentaliteta, karaktera i svesti o duhovnom jedinstvu našeg naroda. Ako se i danas susrećemo s razlikama u ponašanju, postupcima, pogledima, težnjama i ciljevima, moramo biti svesni činjenice da je reč o istorijski uslovljenim pojavama, koje će nestajati tokom vremena, drugačijim državno-pravnim okvirima, administrativno-političkim sistemima, podizanjem nivoa nacionalne svesti, znanja i obrazovanja.

Druga vrlo važna specifičnost našeg istorijskog razvoja, koja je uticala i još uvek utiče na naše duhovno jedinstvo jeste nepostojanje društvenog kontinuiteta. Srbi spadaju u red onih malobrojnih nacija Evrope koje nisu imale uslova da do kraja ižive feudalni sistem, da prođu faze njegovog razvoja i očuvaju društveni kontinuitet. Mi smo nacija bez društvenog kontinuiteta, a posledice diskontinuiteta nisu male.

Prodorom Turaka i propašću srpskih srednjovekovnih država Srbi su brzo i u potpunosti izgubili onovremenu društvenu elitu — velikaše, nosioce vlasti, moći, bogatstva, znanja i ugleda. Obezglavljen još u srednjem veku, srpski narod do danas nije uspeo da se oporavi, da uspostavi ravnotežu u sopstvenom društvu i da stekne istinsku elitu.

Umesto domaće — srpske — feudalne aristokratije, koja bi svojim ugledom, imanjima i bogatstvom, pa i znanjem, mogla da uliva poštovanje, da utiče na nagrađivanje u feudalnom društvu karakterističnih odnosa nadređenih i podređenih, da bude regulator vrednosnih kriterija, Srbi su za vlastodršce imali Turke, koji ne samo da im nisu imponovali nego su s njima bili u višestrukom i neprestanom sukobu, ili su se nalazili ne u kmetskoj već u rajetinskoj potčinjenosti.

Zbog svega rečenog nije slučajno što je nas Srbe snašlo i što nas snalazi, (kako je zapazio Slobodan Drašković) “Jedna od najgorih nevolja koja može snaći jedan narod a to je da nema vođstva, nema odgovornih, nema čelnih (…), nema jednog čoveka ili nekoliko ljudi koji bi Srbe predstavljali (…)“.

Baš zato što dugo nismo imali, što i danas nemamo, društvenu elitu čija bi se reč slušala, nemamo jedinstvena nacionalna merila kakva postoje kod zapadnoevropskih naroda. Baš zato smo jednim delom Srbi, drugim Jugosloveni, trećim Crnogorci, četvrtim Muslimani, petim Makedonci, potom smo internacionalisti i kosmopoliti, četnici i partizani, komunisti i antikomunisti, republikanci i monarhisti, autonomaši i antiautonomaši, teisti i ateisti i tako redom, u nedogled.

Imajući u vidu ovakvo stanje među Srbima, već je uočeno da kod nas “svako ima svoju posebnu filozofiju, sopstvena merila, svoje posebne račune“. Drugim rečima, naša merila najmanje su srpska, jer kod nas “niko nikog ne sluša, niko ne određuje, niko ne naređuje, niko ne izvršava“.

Takvi kakvi smo, nejedinstveni, razbijeni i međusobno zavađeni, mi nikome ne možemo biti i nismo uzor na koji se valja ugledati. Zbog toga i nemamo privlačne snage, ali ni otpornosti. Zato smo lakše asimilovani no što smo bili u stanju da druge asimilujemo. Na taj način smo lakše, brže i u većem broju postajali Hrvati, Albanci, Muslimani no što su oni postajali Srbi. Zbog toga i spadamo u grupu naroda, kao što su, na primer, Jevreji i Jermeni koji su podložni masovnom uništavanju. Navikli da se borimo i ginemo za slobodu, mi nismo naučili da cenimo život onako kako ga cene drugi, kulturniji i civilizovaniji narodi. A kad sopstvene živote ne cenimo ni sami, zašto bi naše živote cenili oni koji nam ne žele dobro, kojima smetamo samom činjenicom što postojimo i što nastanjujemo one geografske prostore s kojih nas zbog etničke i verske čistote žele proterati?

Kad govorimo o teškim posledicama društvenog diskontinuiteta po duhovno jedinstvo našeg naroda. potrebno je ukazati na prekid društvenog razvoja do kojeg je došlo napadom Hitlerove Nemačke na Jugoslaviju i pobedom komunizma. Tim događajima i srpsko građansko društvo, poput feudalnog, sasečeno je u trenutku kad je trebalo da doživi pun uzlet. Nasilno presecanje građanskog kapitalističkog razvoja društva i surov obračun s tim društvom, posebno s njegovim vodećim slojem naneli su srpskom narodu teške udarce od kojih će se, po svemu sudeći, morati oporavljati tokom nekoliko generacija.

Tvorci novog tzv. besklasnog društva, nisu se zadovoljili samo fizičkim istrebljivanjem vodećeg građanskog sloja. Revolucionarno-klasnom brutalnošću oni su nametnuli potpuno nova merila ponašanja, morala, vrednosti, trudeći se da u svemu raskinu vezu s onim što je prethodilo i stvore čoveka novog kova, koji po shvatanjima neće ličiti na klasno žigosanog građanina ili bogatijeg uglednog seljaka proglašenog za kulaka. Potpun raskid sa starim vrednostima — građenim na istoriji, kulturi, religiji, tradiciji i stoletnom životnom iskustvu pokidao je sve dotad postojeće integrativne spone srpskog naroda i doveo do njegovog duhovnog rasula.

U velikoj meri izgubili smo nacionalni identitet. Izgubili smo i onu slabašnu društvenu elitu koja bi, možda, bila sposobna da preuzme kormilo naroda i države. Izgubili smo patriotska osećanja. Postali smo povodljivi, snishodljivi i potkupljivi. Stekli smo inteligenciju koja nikada nije bila brojnija a manje kreativna, koja se znatnim delom otuđila od naroda dajući mu malo, a želeći da mu uzme sve. Duhovno razbijeni, mi danas ne znamo šta hoćemo i šta možemo. Kao posle svakog nevremena, nama je na površinu izbio talog koji zagušuje tok matice.

Vasilije Đ. Krestić, Poseban otisak iz zbornika radova srpski duhovni prostor, Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, Banja Luka, Srpsko Sarajevo 1999.

 

 

Naslovna foto: Rasen

Stavovi objavljeni u tekstovima takođe nisu nužno i stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja i objavljivanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Ne snosimo odgovornost za komentare napisane na članak.

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.
Share.

Comments are closed.

My title page contents